Tramvajem u raj

Tramvajem u raj

NAŠJUNAK nikada ne bi imao razloga da razmišlja o zagrobnom životu da nije bilo povratka u Budućnost. Sa ovim je pitanjem morao da se suoči tek drugog dana od kako je peleteo okean. Takav let čoveka obeleži pojavom zvanom „džet leg“. Kada prelećete više vremenskih zona, pogotovo ako letite protiv smera vremena, u glavi vam se poremeti časovnik. Tako da kada je kod nas noć, vama je još dan. Osobito teško je posle podne, jer je sve oko vas živo a vama se strahovito spava. Ovako, još pod dejstvom prebrze promene kontinenta Našjunak se drugog dana po dolasku uputio u grad. Odlazak u centar su ove oduvek zvali odlaskom u grad, kao da oni i njihova Budućnost nisu deo njega. Sve je dobro proteklo. Našjunak je sreo par starih poznanika, tako da su prebacili po koju egzaltiranu reč dobrodošlice i, da, popili su tom prilikom dve čaše vina. Razmenili su nove telefonske brojeve i on je u najboljem redu odšetao do tramvaja sa poslednjom stanicom - Budućnost. Ušao je u vozilo, seo do prozora, pogledao napolje i odjednom je nestalo struje. Bar u njegovoj glavi sigurno. Moderna biologija tvrdi da kada spavamo u mozgu, na mestu zvanom corpus quadrigemina, su stalno upaljene četiri alarmne lampice. Čini se da su u tom trenutku one takođe otkazale, zasigurno bar većina i nastao je mrkli mrak i tišina kao u grobu…

Do tog trenutka Našjunak o „životu nakon života“ nije pošteno ni razmišljao. To nije bila aktuelna tema, nije bila ni perspektivna. To nije bilo nešto što bi moglo da se uvrsti u nedeljni plan i da se na kraju sedmice otkači kao obavljeno. Za ovakve misli danas nema vremena. tako da za svoj odlazak na drugi svet Našjunak nije bio psihički spreman i iskreno ga je šokiralo kako je brzo taj prelezak u drugu nebesku ligu prihvatio, skoro kao da se podrazumeva. Samo se malo začudio. Ovo je, dakle, kraj svih krajeva?! Uživite se u njegov pogled. Iz potpune praznine naprasno otvorite oči, nad vama stoji čudnovata ženska i govori vam nešto poput:

„Ovo je kraj…“

Kraj? Kraj života?! Pravi kraj? Tako rano?! Pa sve i da jeste - nije Našjunak ovako zamišljao anđela kraj nebeske kapije! U vidnom polju njegovih jedva otvorenih očiju su u ovom trenutku bili samo njih dvoje – Našjunak i ona. To bi možda i moglo da bude to, oduvek je verovao da nas u raj zapravo uvode žene. Nekoliko njih je sreo i tamo dole na zemlji i kratkotrajno uzletanje sa njima u raj su bili trenuci vredni toga. Međutim, ova ženska je bila nekako čudna: ružna, zvanična, neanđeoska. Za toliko sumnji postoji jedno jedino kontrolno pitanje:

„Zašto?! I zašto tako rano?“

Umesto odgovora je to čudno stvorenje počelo da se smeje, ili bolje rečeno da se konjski glasno i na sav glas da grohoće. Zahvaljujući tome ispostavilo se da je potpuno neanđeoski krezuba. Kada se do mile volje iskreveljila, sigurnim glasom je izjavila:

„Zato što smo u Budućnosti.“

To je bila tačka za koju se uhvatio. Naselje Budućnost, to mu je bilo poznato. A ovaj anđeo – to je verovatno slovački raj. Četvrta klasa bez personala. Osvrnuo se oko sebe. Bila je u pravu. Tramvajem ćete u raj teško stići. Tramvaji imaju poslednju stanicu. Na njoj se okreću i polaze nazad - u život. Tako da je izašao…

Prevela: Zdenka Valent-Belić